U državama članicama EU, industrija hrane i pića je najveći poslodavac sa preko 56% ljudi zaposlenih u malim i srednjim firmama u ovom sektoru. Prema dostupnim podacima Eurostata iz 2024. godine, u industriji hrane i pića u Evropskoj uniji zaposleno je 4,7 miliona ljudi.
Gledano u odnosu na vrednost ovog tržišta, na samom vrhu, sa cifrom od 187 milijardi američkih dolara, nalaze se Nemačka i Francuska, a slede ih Italija i Španija
Trendovi koji dominiraju na evropskom tržištu hrane su:
- Integracija novih tehnologija
- Promene u željama potrošača koje se kreću više ka lokalnim i održivim proizvodima
- Potencijalno regulatorne promene koje utiču na specijalizovane maloprodajne objekte za prodaju hrane
Onlajn prodaja, funkcionalni proizvodi i hrana “za poneti”
Prema istraživanju konsultantske kuće McKinsey, sektor maloprodaje prehrambenih proizvoda zabeležio je nizak rast prodaje tokom 2024. godine, koji je iznosio samo 0,2% u odnosu na 2023. Očekivanja ukazuju da će se taj trend nastaviti do 2030. širom Evrope.
Najveći pozitivan faktor ostaje porast broja stanovnika koji doprinosi tom rastu od 0,2% godišnje u celoj Evropi, ali negativno utiče na centralnu i istočnu Evropu. Na neto rast od 0,1% godišnje, kako tvrde, posebno u centralnoj, istočnoj i južnoj Evropi, uticaće prelazak na moderne kanale prodaje. U ovom istraživanju dalje navode da postoje takozvani džepovi potencijalnog rasta u pojedinim zemljama, kanalima i kategorijama. Severna i južna Evropa beleže projektovani godišnji rast između 0,4% i 0,5%, dok se u zapadnoj Evropi očekuje slab rast od 0,1%. Nasuprot tome, centralna i istočna Evropa mogu doživeti pad od –0,3% godišnje.
Najveći rast očekuje se u onlajn prodaji – za 2%, a slede diskonti sa porastom od 08%. Najbrže rastuće kategorije biće sveža hrana, zdravi i funkcionalnii proizvodi, kao što su proteinske pločice, proizvodi bogati proteinima i sportska pića, kao i gotova hrana za poneti.
Kako iz ove konsultantske kuće tvrde, diskonti i privatne robne marke nastavile su sa rastom, ali sporijim tempom nego prethodne godine. Predstoje godine izazova, sa smanjenim obimom rasta i stalnim pritiskom na profitabilnost. Da bi ostali konkurentni, trgovci treba da se fokusiraju na potrebe potrošača, veštačku inteligenciju i tehnološke inovacije.
Udeo privatnih robnih marki u ukupnoj vrednosti prodaje prehrambenih proizvoda u Evropi porastao je za 39,1% u 2024. godini, a sada se očekuje porast za još oko 1-2%. Prema anketi koju je McKinsey sproveo u 2025. godini, čak 84% potrošača planira da i ukoliko im poraste kupovna moć i dalje kupuju proizvode privatnih marki, jer veruju da je njihov kvalitet skoro isti kao i proizvoda A klase.
Probirljivi Nemci
U Nemačkoj, kao najvećem tržištu hrane u EU, potrošači su sve probirljiviji i zahtevniji u pogledu raznovrsnosti i kvaliteta hrane. Održiviji i ekološki prihvatljiviji način života podstiče potražnju za alternativnim i novim prehrambenim proizvodima i brendovima koji pokazuju odgovornost prema životnoj sredini, kao i na sve veće interesovanje za sezonskim i regionalno proizvedenim namirnicama.
Nemci najčešće kupuju na mestima koja i dalje dominiraju – supermarketi, hipermarketi, diskonti, specijalizovane prodavnice, samouslužne prodavnice i onlajn maloprodaja. Najveći udeo u distribuciji prihoda od maloprodaje u Nemačkoj imaju Edeka, Schwarz group u čijem su sastavu Lidl i Kaufland, a zatim Rewe, Aldi i dr.
U poslednjih nekoliko godina nivo onlajn kupovine je u konstantnom porastu. Zbog toga nemački trgovci koriste najsavremenije tehnologije, poput veštačke inteligencije, automatizacije i analize podataka kako bi poboljšali iskustva svojih korisnika i optimizovali upravljanje zalihama.
Porast malih trgovaca u Francuskoj
U Fracuskoj tržište hrane predvode američke kompanije na čelu sa Valmartom, dok je nemačka Schwarz Group, u čijem je sastavu i Lidl, na četvrtom mestu. Dominira pet ključnih igrača: E. Leclerc, Carrefour, Les Mousquetaires (Intermarche), Systeme U i Auchan koji zauzimaju skoro 60% tržišnog udela. Poslednjih nekoliko godina došlo je do povećanja tržišnog udela diskonta kao što su Lidl i Aldi.
Navike francuskih potrošača su se nakon epidemije kovid-19 i zbog rata u Ukrajini promenile. Stvorili su se novi trendovi. Došlo je do povećanja broja malih nezavisnih trgovaca, jer se oni lakše prilagođavaju promenama. Ipak, zbog obima prisustva, hipermarketi i dalje dominiraju. Još nekoliko pokazatelja ukazuje na to kako funkcionišu veliki trgovinski lanci: u objektima su sve češće prisutne automatske blagajne, žene čine 58% osoblja, privatne robne marke beleže stabilan rast, dok su nacionalni brendovi u opadanju. Takođe, došlo je do pada potražnje za organskim proizvodima. Ovaj trend rastao je tokom pandemije, ali su potrošači odustali zbog njihove visoke cene. Sve to ukazuje na činjenicu da se trgovci hranom moraju brže nego ikad prilagođavati promenljivim navikama potrošača.
Italijani preferiraju sveže
Prosečan Italijan će uvek odabrati sveže proizvode. Čak za 61% potrošača to je ključni faktor u izboru osnovnih namirnica, za razliku od 49% globalno – tvrde istraživači Innova Market Insights. Svoje navike u pripremi obroka Italijani uglavnom ne menjaju, sa izuzetkom gotovih jela – segment u kojem je došlo do blagog porasta tokom 2024. godine, zbog nedostatka vremena i široke ponude. Posebno su zainteresovani za lokalnu hranu i pića, a briga o zdravlju, pojačana nakon pandemije, u vrhu je prioriteta. Italijani kombinuju moderno i tradicionalno: najčešće kupuju u supermarketima zbog praktičnosti, ali ostaju verni pijacama i lokalnim radnjama zbog svežine, kvaliteta i negovanja tradicije.
Da je lokalno bitno, ide u prilog vodećim trgovinskim lancima supermarketa, hipermarketa i diskonta, na čijem je čelu Conad, a u stopu ga prati Gruppo Salex. Zatim idu Coop, Grupo Vege i Esselunga… pa tek posle Lidl, Carrefour i Despar (Sparov brend).
Hrana na bazi bilja, prirodni sastojci, specijalne dijete i one sa smanjenim unosom masti i šećera nastavljaju da privlače pažnju mlađe populacije, koja je takođe zaiteresovana za inovativne ukuse. Italijani su nepoverljivi u izjave na deklaracijama, te su im je sledivost i poreklo sastojaka veoma bitni – posebno sertifikati poput PDO (Zaštićena oznaka porekla) i TSG (Garancija tradicionalnog specijaliteta). Zbog toga je, kako ističu, sklonost ka lokalnim i tradicionalnim proizvodima ključan trend koji brendovi u prehrambenoj industriji mogu da koriste.
Španci brinu o zdravlju
Lider među trgovinskim lancima u Španiji je Mercadona, sa 26,2% udela na tržištu. Prate je Carrefour sa 9% udela, Lidl sa 6,5%, Grupo Eroski i Dia. Vibrantno tržište hrane je meštavina tradicionalnog i onlajn poslovanja. Ključni trendovi u poslednjih nekoliko godina su prihvatanje AI tehnologija i bezkontaktnog plaćanja, kao i porast e-prodaje. Ipak tradicionalne i specijalizovane radnje su i dalje dominantne.
Orijentacija španskih potrošača je oduvek bila mediteranska ishrana, opcija koja je u poslednje vreme praćena pojačanom brigom o zdravlju. Španci su otvoreni za nove proizvode, pa je shodno tome povećana potražnja za inovativnim i održivim proizvodima i ambalažom. Zbog toga su, između ostalog, prilično popularni američki proizvodi sa bogatom ponudom u ovom segmentu. Dobra mreža agenata i uvoznika, širok asortiman, doslednost u kvalitetu i pouzdanost snabdevanja američkih proizvoda sigurno su tržište na koje uvoznici gledaju kada traže novitete. Pored toga, osetan je porast kategorija gotovih jela, ulja, slatkiša, morske hrane i alternativnog mesa, soseva, pripremljenog mesa, i dr.
—————————————————————————————————————————————-
Ukoliko bismo izdvojili maloprodajni trend koji dominira u prehrambenoj industriji na tržištu Evropske unije, to bi bio još snažniji zaokret ka zdravijoj i održivoj ishrani koji objedinjuje ekološku odgovornost, lično zdravlje i tehnološki napredak. Potrošači sve više biraju proizvode koji su biljnog porekla, lokalni, bez aditiva, sa jasnim poreklom i manjim uticajem na životnu sredinu. Trgovci i proizvođači odgovaraju inovacijama, većom transparentnošću i razvojem digitalnih alata. Očigledno je da ovaj trend neće biti prolazan, jer on suštinski menja način na koji se hrana u Evropi proizvodi, distribuira i konzumira.